Prijavite se na mejling listu

Numerički modeli za odabir projekata

Pravilan izbor investicionih projekata je jedna od najbitnijih stavki u dogogodišnjoj borbi svake organizacije za opstanak u turbulentnim uslovima okruženja. Svakodnevno u štampi čitamo o novim investicionim projektima u oblasti izgradnje: grupa General ME rešila je da gradi most dugačak 30 km između Jemena i Džibutija; Microsoft je rešio da investira u automobilsku industriju Ford na projektima konzola u automobilima koji služe za zabavu; kineska Vlada je rešila da obustavi projekat izgradnje još jednog mosta preko Jan-Ceng-Janga. Kako doneti ispravnu odluku i ući u velike investicije? Da li je moguće doneti realnu odluku, kada su u pitanju ovako veliki projekti? Jednom donesenu, da li odluku možemo promeniti i ako možemo, kako? Ova pitanja utiču na odluku o odabiru pravog modela za selekciju projekata.

Numerički modeli: Profit/Profitabilnost

Veliki broj organizacija koristi modele za analizu projekata i njihovu selekciju bazirano na profitu i profitabilnosti.

Period povratka uloženog novca (Payback period)

Period povratka uloženog novca je količnik početne investicije i pretpostavljenog priliva novca od projekta. On predstavlja vremenski period za koji će se investicija vratiti. Ovakav tip proračuna je veoma jednostavan i predstavlja proračun koji nije uzeo u obzir sve faktore okruženja, tako da mora biti dopunjen nekom metodom, kako bi bio validan.

Period povratka uloženog novca = 100.000 $ / 25.000 $ = 4 godine

Stopa povraćaja uloženog novca (Rate of Return/ROI)

Ovakav tip analize se često koristi u ekonomskoj nauci, ali je primenljiv i na projekte, jer on treba da ukaže koliko je investicija zaradila ili koliko je na investiciji izgubljeno novca. Ovakvim pristupom se lako vidi koliko će projekat prihodovati u odnosu na novac koji je na njega potrošen. Kao primer, lako se može utvrditi u koju granu industrije je povraćaj novca najveći i koji projekat najviše obećava. Ona predstavlja količnik neto priliva od projekta i vrednosti investicije. Ako kažemo da ćemo prodati hiljadu i dvesta kvadrata poslovnog prostora po ceni od 2.500 eura prosečno za kvadrat onda će neto prilivi biti 3.000.000 miliona eura. Izgradnja ovakvog kompleksa nas košta 580.000 eura sa troškovima dobijanja lokacije, onda je naša stopa povratka novca sledeća:

Stopa povraćaja uloženog novca = 3.000.000 / 580.000 = 5.17 (517%)

Neto sadašnja vrednost (Discounted Cash Flow)

Neto sadašnja vrednost pripada grupi kriterijuma koji se formiraju uz pomoć tehnike diskontovanja novca. Pod kriterijumom neto sadašnje vrednosti podrazumevamo sumu diskontovanih neto priliva koji se ostvare u periodu eksploatacije investicije (ukupan vek trajanja investicije). Ovaj kriterijum za ocenu projekta se dobija prema formuli:

NPV – Neto sadašnja vrednost za projekat;
Ft – Priliv novca u vremenskom periodu;
k – Potrebna stopa povratka novca, i
A0 – Početna suma investiranog novca (zato što je odliv novca, biće negativan broj).

Međutim naš proračun ne bi bio korektan, ukoliko ne bismo uključili i inflaciju u neto sadašnju vrednost zato je dodajemo:

pt – pretpostavljena stopa inflacije. Da bi nam bilo jasnije kako se koristi ovaj proračun, upotrebićemo primer. Za našu investiciju u novu uslugu preduzeća uložićemo 50.000 eura. Očekivani priliv novca u vremenskom periodu od 8 godina je 12.500 eura po godini. Potrebna stopa povratka novca je 15 procenata, a stopa inflacije je 3 posto na godišnjem nivou. Evo šta dobijamo:

U ovom slučaju je sadašnja vrednost priliva, veća od sadašnje vrednosti odliva, neto sadašnja vrednost projekta je pozitivna, te se zaključuje da se ovakva investicija isplati.