Правилан избор инвестиционих пројеката је једна од најбитнијих ставки у догогодишњој борби сваке организације за опстанак у турбулентним условима окружења. Свакодневно у штампи читамо о новим инвестиционим пројектима у области изградње: група General ME решила је да гради мост дугачак 30 км између Јемена и Џибутија; Microsoft је решио да инвестира у аутомобилску индустрију Форд на пројектима конзола у аутомобилима који служе за забаву; кинеска Влада је решила да обустави пројекат изградње још једног моста преко Јан-Ценг-Јанга. Како донети исправну одлуку и ући у велике инвестиције? Да ли је могуће донети реалну одлуку, када су у питању овако велики пројекти? Једном донесену, да ли одлуку можемо променити и ако можемо, како? Ова питања утичу на одлуку о одабиру правог модела за селекцију пројеката.
НУМЕРИЧКИ МОДЕЛИ: ПРОФИТ/ПРОФИТАБИЛНОСТ
Велики број организација користи моделе за анализу пројеката и њихову селекцију базирано на профиту и профитабилности.
ПЕРИОД ПОВРАТКА УЛОЖЕНОГ НОВЦА (PAYBACK PERIOD)
Период повратка уложеног новца је количник почетне инвестиције и претпостављеног прилива новца од пројекта. Он представља временски период за који ће се инвестиција вратити. Овакав тип прорачуна је веома једноставан и представља прорачун који није узео у обзир све факторе окружења, тако да мора бити допуњен неком методом, како би био валидан.
Период повратка уложеног новца = 100.000 $ / 25.000 $ = 4 године
СТОПА ПОВРАЋАЈА УЛОЖЕНОГ НОВЦА (RATE OF RETURN/ROI)
Овакав тип анализе се често користи у економској науци, али је применљив и на пројекте, јер он треба да укаже колико је инвестиција зарадила или колико је на инвестицији изгубљено новца. Оваквим приступом се лако види колико ће пројекат приходовати у односу на новац који је на њега потрошен. Као пример, лако се може утврдити у коју грану индустрије је повраћај новца највећи и који пројекат највише обећава. Она представља количник нето прилива од пројекта и вредности инвестиције. Ако кажемо да ћемо продати хиљаду и двеста квадрата пословног простора по цени од 2.500 еура просечно за квадрат онда ће нето приливи бити 3.000.000 милиона еура. Изградња оваквог комплекса нас кошта 580.000 еура са трошковима добијања локације, онда је наша стопа повратка новца следећа:
Стопа повраћаја уложеног новца = 3.000.000 / 580.000 = 5.17 (517%)
НЕТО САДАШЊА ВРЕДНОСТ (DISCOUNTED CASH FLOW)
Нето садашња вредност припада групи критеријума који се формирају уз помоћ технике дисконтовања новца. Под критеријумом нето садашње вредности подразумевамо суму дисконтованих нето прилива који се остваре у периоду експлоатације инвестиције (укупан век трајања инвестиције). Овај критеријум за оцену пројекта се добија према формули:
НПВ – Нето садашња вредност за пројекат;
Фт – Прилив новца у временском периоду;
к – Потребна стопа повратка новца, и
А0 – Почетна сума инвестираног новца (зато што је одлив новца, биће негативан број).
Међутим наш прорачун не би био коректан, уколико не бисмо укључили и инфлацију у нето садашњу вредност зато је додајемо:
пт – претпостављена стопа инфлације. Да би нам било јасније како се користи овај прорачун, употребићемо пример. За нашу инвестицију у нову услугу предузећа уложићемо 50.000 еура. Очекивани прилив новца у временском периоду од 8 година је 12.500 еура по години. Потребна стопа повратка новца је 15 процената, а стопа инфлације је 3 посто на годишњем нивоу. Ево шта добијамо:
У овом случају је садашња вредност прилива, већа од садашње вредности одлива, нето садашња вредност пројекта је позитивна, те се закључује да се оваква инвестиција исплати.