Прошлог месеца (Септембар 2000) били смо на презентацији на којој је говорник поносно представио Hi–Tech производе своје новоотворене компаније. Производи су били заиста фасцинирајући, али онда је говорник, онако тек успут, описао планирани развој компаније као и проблеме које су искусили са координацијом различитих делова пројекта, интеграцијом и конфигурацијом. Поред тога што му је очигледно било потребно боље разумевање општих појмова управљања пројектима, оно што им је збиља недостајало је био одговарајући животни циклус пројекта или процес дефинисања животног циклуса пројекта (PLS процес). Ово ме је навело да поставим себи следеће питање: Који PLSпроцес је одговарајући за ову ситуацију? Да ли се он може стандаризовати? И да ли постоји један универзални модел процеса који одговара свим пројектима?
Наше је мишљење да баш као што смо успешно применили WBSструктуру на производе пројекта и на радне активности неопходне за реализацију производа, тако би требало да применимо исти концепт на процес анализе животног циклуса пројекта. Да ли постоји PLSхијерархија? Наравно, многи су склони да кажу да она не постоји. Али зашто нам је уопште и потребнаPLSхијерархија? Зато што PLSнуди основу на којој се може на контролисан начин стићи до циљева које смо поставили.
Генеза PLSа, у својој основној форми, се може наћи и у самом називу Project Management. Пројекат има, по самој својој дефиницији, јасно дефинисан почетак и крај. А суштина менаџмента је да се планира пре него што се приступи реализацији. Стога, основни PLSсе састоји од основна четири сегмента: Старт, Планирање, Реализација и Крај. На ова основна запажања свакако не може бити примедби? Ипак, свакодневно се можемо уверити у то колико пројецт манагера прескаче ову задњу фазу било због недостатка времена, новца или оба, или да је уврежено у радну културу неких компанија да се прескаче највећи део фазе стартовања како би се смањили трошкови.
На следећем нивоу декомпозиције, различите фазе се могу идентификовати које би укључивале и већ наведене четири али сада под другим називима. У грађевинској индустрији можемо чути називе као што су: “Иницијација, планирање, имплементација и предаја”. У софтверској индустрији су у примени другачији термини као што су: “Зачетак идеје, развој идеје, израда и транзиција/интеграција”. Али општа намера је иста и јасно је да су фазе и начин на који се њима управља, на пример степен у коме су примењени циклични модели, јако зависни од типа пројекта и степена неодређености који влада у конкретној индустријској грани.
Од сваке фазе се очекује да произведе одређени резултат на основу кога се може донети одлука да ли са се настави са даљом реализацијом пројекта. Ови кључни догађаји се називају ”контролним тачкама”, или ”тачкама одлучивања”, али њихова права сврха можда боље може бити описана називом ”излази за случај опасности” – прилике да се цео процес заустави у случају да не напредује добро. А трећи ниво декомпозиције би се састојао од фаза и самих активности и радних задатака који би били несумњиво зависни од тренутних околности у којима се налази конкретан пројекат.
Дакле, питање је постоји ли један универзални модел? На најосновнијем, највишем и/или првом нивоу, одговор је да. На другом нивоу декомпозиције може се наћи сличност међу пројектима истог типа али на нивоу активности, правилно урађен PLSсе вероватно неће никад подударати са неким другим осима ако су пројекти врло, врло слични. На то можете гледати овако: Постоји генерални договор да је ношење ципела добра ствар за већину људи и највећи део времена али која ће величина и тип ципела бити зависи од особе и окружења.
Наравно, неки људи ће рећи да се ципеле не морају уопште носити али пројецт манагер без PLSа ће ипак бити у невољи. Ако управљате пројектом, будите сигурни да сте пажљиво размотрили и конструисали процес за дефинисање животног циклуса пројекта. Без њега, несумњиво ћете имати потешкоћа да остварите постављене циљеве. На вама је да донесете праву одлуку.
Аутор: Max Wideman